Јеринин град, Грабовац.

Историја.
Град на Грабовачком брду припада  најмногобројнијој групи Српских тврђава -  оној о којима се ништа поуздано не зна. Да бисмо ту празнину донекле попунили, дозволићемо себи понеку спекулацију, а ако се понешто од тога покаже тачно после археолошке потврде, бићемо веома задовољни.

Праисторија
Народ  који је први оградио овај простор вероватно припада времену пре историје. По обронцима брда често се проналазе глинене громуљице које највероватније представљају остатке од  лепа првобитног насеља. Веома је интересантан и налаз ‘Грчко-Илирског’ шлема који се данас чува у Народном музеју у Београду. Кацига је пронађена у непосредној близини града и представља репрезентативни узорак ратничке опреме из времена пре нове ере. Тај налаз нам говори о високој развијености заједнице која је живела на овом простору.
Рим.
За осниваче Грабовачког града најчешће се узимају Римљани.  То највероватније зато што се тврђава веома лепо уклапа у прецизну “Римску”логику по којој је долина Западне  Мораве била важна саобраћајница. Пут испод зидина Грабовца био је бочна грана Цариградског друма или ’via Militaris’, повезивао је најважније градове Горње мезије са провинцијом Далмацијом и са приморјем. Код Краљева се овај пут спајао са ‘via Regis' који је долином Ибра ишао на Косово и даље на југ.  Цариградски друм био је савршено организовани коридор чији је циљ био што брже и безбедније путовање прво римских војника, а касније робе и трговаца. На стратешким местима била су распоређена утврђења (castella, praesidia) и куле (turres). На равномерним растојањима постојала су одморишта (mutatio), и преноћишта (mansio). Од Београда до Цариграда било је 31 преноћиште и 43 станице за измену коња.

Слично овоме од данашњег Краљева до Крушевца налазила су се бројна мања утврђења у селима као што су Чукојевац или Грачац. Да ли су Римљани били ти који су први направили тврђаву, која је касније поправљена и дограђена  у време средњег века, сазнаће се тек после правих истраживачких радова на терену. Не треба заборавити на још једну важну везу. После открића римских извора у Врњачкој Бањи са огромним бројем новчића који датирају од 1 до 4 века наше ере, нема сумње да су Римљани овде били веома дуго.  Јеринин Град им је физички најближа тврђава. Намеће се питање: Kо су били људи који су користили купалиште и где су живели?

Византија.

Период слабљења Рима и његова последична подела на западни и источни део историчари називају касном антиком. На балкану је обележен изградњом великог броја утврђења у покушају да се империја одбрани од упада варварских народа. Прокопије из Цезареје у "De aedificiis", делу из VI века наводи да је на јужној граници провинције Прве Мезије према Медитеранској Дакији изграђено или обновљено двадесетак утврђења. Неки релевантни археолози препознају управо Трстенички теснац као најзападнију тачку после које граница Медитеранске Дакије иде Попинском реком, пратећи падине Гоча и Жељина ка Копаонику на југ. У том случају први помен тврђаве "Јеринин град" може бити управо у "De aedificiis", а њен настанак везан за несигурно време V века када кастел поново постаје основни тип насеља. Прилично велике димензије тврђаве нетипичне за средњевековну српску државу још више је везују за Византијски период.
Народно предање и поједини топоними, повезују Јеринин Град са великим упадом монгола у XIII веку. У то време (око 1280 године) овај простор се поново налазио под Византијском управом. Постоји реална могућност да је град тада разорен и да више није ни обнављан јер „ Kако то да се тако велика тврђава нигде не спомиње у иначе добро документованом периоду XV века (односно времену Деспота Ђурђа и Јерине Бранковић)?"